Bez nade

KURUMLIJA- ‘’Iz dana u dan je sve gore! Dok može,  može! Za lečenje nemam novca a izgubio sam I svaku nadu! Čekam kraj’’. Ove reči  Jovice Jovanovića (40) iz kuršumlijskog naselja Baćoglava, koji je pre pet godina oboleo od multipleks skleroze, ne mogu nikoga da ostave ravnodušnim,  I kao tane pogađaju crce njegove majke Milosije(70), koja osim što bdi nad sinom, brine I o suprugu Veliboru (67) kome je zbog gangrene odstranjena noga iznad kolena.

A  samo pre pet-šest godina ništa nije nagoveštavalo strašnu sudbinu porodice Jovanović. Belibor je zaradio penziju u Komunalnom preduzeću a Jovica je, kao I većina ovdašnjeg stanovništva, novac za život zarađivao sečom I prodajom šume.

-Šta smo mi Bogu zgrešili - ote se iz grudi Milosiji, dok goste poslužuje slatkom od šljiva.

U goste porodici Jovanović  je došao zamenik predsednika opštine Dejan Milošević, koji je doneo 20 hiljada dinara, kao pomoć opštine ovoj porodici za nabavku neophodnih lekova I životnih namirnica.

-Više od novca znači lepa reč. Topla, ljudska. Niko nam ne dolazi. Ni iz Centra za socijalni rad ni ‘’kućna nega’’ Doma zdravlja. Prepušteni smo sami sebi. A kako,  kad se sin I muž kreću uz pomoć štaka. Staram se o njima kao o maloj deci, a godine stigle. Šta će oni ako se meni nešto desi- priča Milosija kršeći staračke ruke.

Razgovor nastavlja Jovica objašnjavajući da je problem osetio još pre desetak godina ali nije mogao da pretpostavi šta je u pitanju.

-Od pre pet godina ne mogu da stojim na nogama. Išao sam od lekara do lekara, ležao po bolnicama ali je bolest napredovala. Ni dve štake više ne pomažu, jer sad slabe I ruke. Majka mi pomaže da odem do kupatila, da se presvučem, bez nje sam nemoćan. Izgubio sam svaku nadu I čekam kraj- priča Jovica.