Kratak istorijat

Posle oslobođenja od Turaka 1878.godine, Kuršumlija je od «građana» imala samo dva ili tri Srbina, zavisno da li se pozivamo na Tihomira Dorđevića ili na Milana D. Milićevića. Zato je možda realno pretpostaviti da na duži vremenski period nije mogla imati stalnog lekara, pogotovu što se prvobitni «razvoj» mesta najviše odnosio na otvaranje kafana.

Bolnica je, po kazivanju Gvozdena Pantića (1901.) kao i  Milana Medeljkovića  - Guše  (1892.),  završena u jesen 1912. godine,   septembra ili  oktobra  meseca.  Glavni  preduzimači (investitori)  bili su Milentije Aleksić i Svetislav Marković - Grba. Pošto je iste godine počeo prvi balkanski rat, oni su umrli u bankrotstvu,  jer  za  svoj  rad  nikada  nisu bili  isplaćeni.  Do otvaranja Bolnice bio je jedan lekar koji je radio privatno. Prvi zapamćeni lekar bio je neki dr Argila, koji je bio u Kuršumliji još pre balkanskih ratova - pričao mi je sedamdesetih godina Gvozden Pantić, i kaže da je bio Grk. Bio je visokog rasta, crnomanjast, i nije nosio brkove. Umro je 1915. godine.

Za vreme prvog svetskog rata Bolnica nije radila, jer su Bugari sve uništavali, pa čak su i konje uvodili u Bolnicu. Usled nedostatka arhivske građe moramo se osloniti na pamćenje pomenutih građana, da su sve tri građevine rađene jednovremeno, da je u prostoru nove Bolnice bila «Dražina kuća», koji je dugo godina bio ekonom Bolnice. Dugovesni Draža je 1946. godine preseljen iz kruga Bolnice u sadašnju Ulicu 4. juli.

U jesen 1915.  godine, kada se u nabujaloj Toplici utopio poznati književnik Milutin Uskoković, obdukciju je izvršio izvesni dr Popadić. O pomenutom doktoru, osim izvršene obdukcije nije nikakvih podataka ostalo, pa se može pretpostaviti da je to bio ili vojni lekar, ili lekar koji se tih dana povlačio sa našom vojskom, pa ga je trebalo pomenuti i radi toga što će neko možda nešto više znati o njemu, i tako bi bio izvučen iz zaborava.

Odmah po završetku rata,  1918. godine, u Kuršumliju dolazi dr Vilijem Melgard,  a kada govorimo   o dr Melgardu, ne možemo bez atributa: humanista, čovek koji je ostavio najdublji trag u našem narodu.

Taj  mladi  danski  lekar  rođen  je  19.  oktobra 1888. godine  u  danskom gradu  Fisenbergu.  Godine  1914.  završava medicinske  studije.  Uporedo  studira vajarstvo  i  slikarstvo  na Akademiji umetnosti u Kopenhagenu. Govorio, osim maternjeg, još i engleski, francuski i nemački, a po dolasku u Srbiju, savladao je i srpski jezik.

Mali broj lekara, napad «tri carstva», ranjenici i tifusari, naterali su Vladu, ne za apel nego na vapaj za medicinsku pomoć celom rodoljubivom svetu. Taj vapaj je stigao i do mladog Melgarda, koji se kao humanista oduševljeno odziva,  i početkom 1915. godine sa medicinskom misijom iz Kopenhagena  dolazi u Srbiju.

Vrhovna komanda  ga upućuje na najteži teren, u Valjevsku bolnicu, gde hara pegvi tifus. Sa našom vojskom povlači se preko Albanije i deli  sudbinu  srpskog    naroda.  U  borbama  u  Dobrudži  Melgarda zarobljavaju Bugari, ali zbog danskog pasoša upućuju ga u nišku Gradsku bolnicu,  da vrši lekarsku praksu, lečeći zarobljenike. A kako je imao slobodu kretanja, obilazio je i bolesnike po gradu.

Kao lekar i veliki erudita brzo se sprijateljio sa učiteljem i književnikom Mihailom Riznićem,  zaljubljuje se u njegovu ćerku Vidu,  sa kojom se venčava 17. oktobra 1917. godine, a 9. avgusta 1918. godine dobija sina Renea, koji je i danas u životu, i živi u Kopenhagenu. Njemu, osim starosti život zagorčava i bolest (šlog). Međutim, mi dugujemo puno poštovanje prema tom starom inženjeru, koji je još 1959. godine, kako kaže – «proteran iz Jugoslavije». Govori  veoma  lepo  srpski,  u  šta  sam  se  i  uverio,  dva  puta kontaktirajući sa njim talefonom, i kako je rekao, još nije primio dansko državljanstvo.

No vratimo se našem dragom Melgardu. Po završetku rata odlučuje da ostane u Srbiji a da nikada više ne vidi svoju otadžbinu! Vlada mu nudi da bira mesto gde želi da živi i radi: Beograd, Zagreb, ili Split, ali budući veliki humanista, odlučuje da ode tamo gde je bio najpotrebnije, a to je varošica Kuršumlija, za koju je ranije čuo da nema lekara. Tako,  1918.  godine  dolazi u Kuršumliju,  gde u Bolnici zatiče haotično stanje: mnogo bolesnika i demolirane zgrade. Dr Melgrad, ne  stideći  se  nikakvog  posla,  pa ni  fizičkog,  lično  uređuje bolnički krug, obraća se Engleskoj misiji i Vladi u Beogradu za materijalnu podršku. Ubrzo dobija od Vlade novac, a kako kaže dr Budimir Pavlović, stiže i materijalna pomoć u lekovima, ćebadima i u  ostalom sanitetskom materijalu.  Obnovljena Bolnica ipak nije mogla da primi sve pacijente, pa su u bolničkom krugu razapinjani šatori, da se smeste svi bolesnici. Odlazi i po kućama,, nikad ne pitajući za novac.

Navešćemo  primer kada je u nekom selu porađao neku porodilju, a bio je težak porađaj, i kada se rodilo zdravo muško dete, njen svekar ga je upitao koliko treba da plati, naglasivši da je  imućan  čovek,  i  da nema problema  za  plaćanje.  Melgrad je odgovorio: «Daj mi samo jednu jabuku iz tvog lepog voćnjaka». To je odneo svojoj Vidi.

Kada je u Kuršumliji 1919. godine otvorena Državna zanatska  škola,  Ministarstvo  ga postavlja  za  nastavnika.  Drži časove higijene, posebno higijene braka.

I pored velikog posla u Bolnici, nalazi vremena da ispred Bolnice izgradi fontanu, i u njoj figuru majke sa detetom, simbol  zaštite  dece,  jer je u Bolnici bilo otvoreno  i dečje odeljenje. Na žalost, 1920. godine Kuršumlijom hara šarlah, koji ne štedi ni Melgarda,  i on umire 17. novembra 1920. godine. Opelo je izvršio  stari  sveštenik  Bogosav  Popović.  Sahranjen  je  na Kuršumlijskom groblju.

Njegov sin Knut, rođen  31. marta 1920. godine, umire u Beogradu, veoma mlad 27.  juna 1959. godine. Kako je za života izrazio želju da bude sahranjen pored oca, telo mu je prenešeno u Kuršumliju,  gde  im  od  skora  grob  krasi  pristojan  nadgrobni spomenik.

«Posle dr Melgarda došao je dr Dimitrijević» - seća se Gvozden Pantić,  jer  je od njega dobio 60 dinara za prevoz njegovih stvari do stana. Bio je veoma dobar lekar, ali tu nije dugo ostao, zbog toga što je bio demokrata. Bio je visok i krupan čovek, išao je po kućama uvek kada je bio pozvan.

«Posle  Dimitrijevića  dolazi  dr  Svetislav  Zarić, 1924. godine, i kod njega su me vodili na lekarski pregled za upis u šumarsku školu» - seća se Gvozden Pantić. Bio je dobar lekar, ali je  posebno  bio  dobar  za  decu.  Bio  je  oženjen  ćerkom Nikole Uzunovića,  tadašnjeg  predsednika  Vlade.  Stanovao  je  u  Ulici Đenerala Lešnjanina, sada Koste Vojinovića. Dr Svetislava seća se i dugogodišnji šef računovodstva Bolnice, Bogosav Glišić (1909). Ističući da mu je 1924. godine predavao higijenu, a radio je do 1931.godine.

Posle   doktora    dr  Svetislava  Zarića  dolazi  dr Radoslav Mijušković,  zatim dr Pantelija Gajić,  pa dr Vićentije Slović, zatim dr Popović, pa ponovo dr Slović.  U toku rata, uz dr Slovića kratko vreme radi i dr Ristić.

Posle rata lekari su bili: dr Miloš Gavrilović (bio je upravnik), pa dr Stevan Cvetković, dr Momčilo - Moma Petković, i ruski lekar dr Vječeslav  Ramasjukov, a poslednji iz «Stare garde», dr Borivoje - Bora Luković.

Obrad Luković se sećao dr Melgarda, jer je bio njegov pacijent, ali i bolničara Jovana Radovanovića, kao ekonoma, i da je stanovao u krugu Bolnice,  kao i pomenuti Draža Dinić, koji je kasnije postao blagajnik. Zapamtio je i četvoricu bolničara: Vlajka Čarapića, Jovana Vučkovića, Vlajka Banovića i pomenutog Dražu. Od svih bolničara od naroda bio je najbolje prihvaćen Vlajko Čarapić, zbog svog optimizma, uvek spremnog za šalu.

Posleratna, izgradnja počela je 1957. godine, izgradnjom Grudnog  odeljenja  (danas  Upravne  zgrade).  Stacionar  1961 – 1962. godine.  Zgrada  Dečjeg  dispanzera - Ginekološki  rentgen službe,  1978. godine. Izgradnjom ovih objekata povećava se i broj lekara, kao i drugog mediclnskog osoblja.

Setimo  se  nekih  od  njih!  Na  formiranju  grudnog odeljenja učestvuju dr Marsenić iz Niša, i dr Dragoljub Nikolić iz Prokuplja,  specijalisti za plućne bolesti (Marsenić je vršio i operacije).

Posle njih dolaze dr Nedić, dr Burković, dr Dragomir Žunić. ATD - služba formira se 1945. godine.  Kako u Domu zdravlja nije bilo rentgenologa, jednom nedeljno dolazi iz Prokuplja dr Milosavljević, a zatim Čedomir Petrić. Snimanje ekstremiteta i unutrašnjih organa poverava se primarijusu dr Simi Simonoviću iz Prokuplja. Na rengen - aparatu 1965. godine, radi rengen - tehničar Pavle Lešnjak, sve do odlaska  u  penzirju  1996.godine.  Posle specijalizacije  iz rentgenologije, radi dr Georgi Anastasov i Stevanović Stojanka, kao i viši RO - tehničar, a takodde i Radojka Đurović, administrator u toj službi.

Biohemijska   labaratorija   počela   je   sa   radom 1951.godine, pod rukovodstvom Branivoja Ilića, i treba  naglasiti da onda nije bilo centrifuge - aparata nego se radilo ručno.

Epidemiološka  služba  formirana    1966.godine,  pod rukovodstvom «medicinskog   tehničara   Pavla   Ćurčića». Danas epidemiološku službu vodi dr Veroslava Jovanović, epidemiolog.

U trenutnim uslovima prisustva u ovoj sredini oko 10.000 izbeglih lica sa Kosova otežan je bolji i kompletniji rad i efikasnost  ove, takođe važne medicinske, u prvom redu preventivne službe,  jer svi ti ljudi u većini,  nemaju,  na žalost,  osnovne stambene i ostale životne uslove.

PORODILIŠTE     radi  od  1946. godine,  pa  sve  do 1978. godine,  kada  je  zatvoreno  zbog  slova  Zakona,  jer  nije ispunjavalo  potrebne  uslove:  nije  imalo  operacionu  salu  i transfuziju, a osim toga bilo je i neisplativo imati dva porodilišta na samo tridesetak kilometara rastojanja (imalo je Prokuplje!). Nije bilo ni ginekologa. Porađanje su vršile babice uz pomoć lekara opšte prakse. Prvi ginekolog iz naše sredine bio je dr Milorad Tanasković, sada u Nišu.

Patronažna služba formirana je 1972-godine. Osnivači: Mira Bulajić  -  Jovanović  i Mileva Mitković,  koje  su izvršile snimanje terena, odnosno obišle sva domaćinstva u Opštini.

Direktor DZ   bio je tada dr Miodrag Strugarević. Patronažna  služba  i  danas  radi  veoma  uspešno,  zahvaljujući medicinskim sestrama: Milki Simić i Zorici Jovanović.

Pošto  je  kroz  Dom  zdravlja  prošlo mnogo lekara, pokušaćemo da pomenemo bar one koji su ostavili veće tragove, a koji su nestali iz naše sredine: odlazak u penziju, odlazak u druge sredine, ili pak zbog smrti.

Posle dr Bore Lukovića dolaz  dr Milan Popov,  dr Dragoslav  Koković, dr  Miodrag  Nedić,  koji  su uz  dr  Nikolića najzaslužniji   za ATD na području Opštine Kuršumlija.  Dr Čeda Stanisavljević rentgenolog,  osnivač je rentgenološke službe,  dr Dušan Jovanović, očni lekar u Nišu, na žalost rano preminuo, pa dr Milić Ignjatović, veoma cenjeni urolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu,  preminuo 11.9.1999.godine,  isto  i  dr Ružica Ignjatović,  internista  - kardiolog u Nišu,  dr Uroš Milošević, cenjeni  kardidolog,  sada  u  Beogradu,  dr  Milovan  Bukumirović, ginekolog,  Palestinac dr Mahmud Šrem, takode   rano preminuo, dr Vlastimir Ilić pneumofiziolog, dr Velimir Tomić, hirurg u Vojnoj bolnici  u  Nišu,  dr  Radoljub  Janošević  -  Jane,  specijalista fizikalne medicine, dr Zvonimir Vukošević, (radio u Rači u početku lekarske karijere), sada u penziji, a takođe bio je profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, nefrolog, dr Slobodan Milosavljević, kardiolog,  primarijus,  umro  1998. godine,  primarijus  dr  Miodrag Stanković, specijalista opšte medicine, umro takođe mlad, dr Ljuba Radulović, endokrinolog, sada u Vojnoj bolnici u Nišu, dr Merima Radulović,  fizijatar,  dr  Milivoje  Danić,  pedijatar,  dr  Danilo Trifunović,  specijalista  medicine  rada,  dr  Zivota  Avramović, (upravnik sa najviše organizacionih ambicija), dr Slavića Ćirković, internista,  dr  Boris  Gajdov,  i  njegova supruga dr Marina,  dr Tomislav Glišić, dr Aleksandar Vidojević - Kalimero, itd.

Prvi pedijatri iz naše sredine su: dr Dragica Cvejić i  dr  Momir  Milisavljević.  Do  njihove  specijalizacije,  u Dom zdravlja dolazi dr Jelena Balović iz Prokuplja.

SREDNJEMEDICINSKI KADAR 

LABORANTI BIOHEMIJE: Branivoje Ilić i Zoran Nešić. 

MEDICINSKE SESTRE: Nada Palibrkić Tanja Milosavljević, Mikica Radosavljević. 

MEDICINSKI   TEHNIČARI:   Radisav   Dimitrijević   i Pantelija Čurčić. 

BOLNIČARI:   Nada   Radovanović,   Vučko   Jovanović, Svetislav Čarapić, Nada Čurčić, Milan Đordević, Bogdan Trajković, Marko Vukadinović, Tomislav Ivić i Andrija Radojičić, Gavrilović Jela.

 ADMINISTRACIJU  Doma  zdravlja  činili  su:  Bogoslav Glišić, Mladen Nikolić, Vuka Vučetić, Brana Vićentijević, Novica Dimitrijević,   Ljubica  Kostić,   Mileta  Radosavljević,   Radojka Krivokapić, Vikica Ilić, Violeta Nešić i Dragica Đurović.

 ŠALTERSKA  SLUŽBA:  Ružica  Savić,  Evica  Lešnjak, Počivši Života Milosavljević, Marija Vuksanović - Marce, i Ljubinka Miletić iz Niša. 

GLAVNA SESTRA: Marina Strugarević  (preminul-a veoma mlada) 

BABICE: Šolak Jelisaveta - Dika, Kaja Bugarski, Vera Vučković,   Stojanka Cirković,   Bosiljka  Maksimović  i  Marica Lazarević. 

RADNIK NA ODRŽAVANJU:  Desimir  Simić  iz Mačkovca, preminuo.  Isto tako, par godina ovu funkciju vršio je i Slavko Savić. 

KUVARI I KUVARICE: Milan Nikolić - Milanče, Milenija Stanojević,  Katica  Luković,  Milica  Radosavljević,  Simka  Ivić, Radmila  Lazarević,  Mirjana Zdravković,  Radmila Bajović i Stana Veković. 

VEŠERKE: Zora Vukojičić, Sara Timotijević i Zagorka Milosavljević. 

HIGIJENIČARKE: Stanka Dozet, Đurdija Sekarić, Stanka Živković,  Melvida  Redžepović,  Radmila  Ljumović  i  Miroslava Radosavljević. 

VOZAČI  DOMA  ZDRAVLJA:    Radoslav  Savić,  Bogoljub Petronijević i Rade Stevanović. Vredno je napomenuti da je Nada Radovanović «doajen bolničarki», koja je čitav radni vek provela u Domu zdravlja, kao i kurir Vlada Savić, vešerka Sara Timotijević, i najstariji vozač, Savić Radoslav. 

ZUBNA ORDINACIJA

Prvi zubar u Kuršumliji, za koga se pouzdano zna, bio je  Duško  Stanković,  (bilo je to pred sam drugi svetski rat). Stanovao je i radio u kući poznatog trgovca Mike Vuksanovića - Duruta. Kada se preselio u Niš,  i dalje su kod njega dolazili pacijenti iz Kuršumlije. Posle drugog svetskog rata došla je M.P. (koja nije želela da joj se puno ime pominje). Zubna ordinacija bila je u početku  u  kući  legendarnog  kapetana  Vukoja  Todorovića,  (sada restoran «Kapija»). Zatim dolazi  bračni  par  zubara:  Dragan  i  Kosa Kljajić,  koji  su  stanovali  u kući  stare  gospođe Naste,  (sada Zemljoradnička  zadruga),  gde  su  radili  do  preseljenja  zubne ordinacije u Dom zdravlja, kada dolazi Ibrahim Harović.

ZUBOTEHNIČARI:  počivši  Zdravko Petrović  i njegova supruga Ružica, sada penzioner u Kuršumliji, kao i nedavno umrla Ljubica Ivanišević. Prvi aktuelni, i sada aktivni specijalista-stomatolog u Kuršumliji, je dr Nevena Mitrović. Prvi primarijus, dr Stražimir Milisavljević,  kao i stomatolozi:  Ljiljana Bukumirović,  Biljana Milosavljević, kao i zubar Ljubica Milijanović. Sada   aktivni   načelnik   Zubnog   odeljenja   je specijalista - stomatolog, Gordana Milentijević.

APOTEKA

Prva  apoteka  za koju se pouzdano  zna,  radila  je 1958.godine  u Ulici kralja Milutina,  (sada  Palih boraca),  s firmom «Apoteka kod Svetog Nikole Tihomira Mirkovića», pa se može pretpostaviti da je kasniji apotekar Ilija Mirković, njegov sin, koji je nasledio Apoteku, i svog oca. Međutim,   u   istoriji   kuršumlijskog   predratnog apotekarstva figurira još jedno farmaceutsko ime - Jevrejin Andel Baum, za vreme II svetskog rata streljan    u Beogradu. Dugogodišnji upravnik Apoteke posle rata bio je mr Dragan  Aranđelović  (sve do  penzionisanja),  zatim  mr  Radica Vidojević. kao i farmaceutski tehničar Radomir Savić.

Sada,  skoro pri kraju dvadesetog veka, kada nas od novog  milenijuma  deli  manje  od  godinu  dana,  Dom  zdravlja  u Kuršumliji  obezbeđuje  zdravstvenu  zaštltu  gradana  i  Opštine Kuršumlija, koja svojom površinom od 952 km2 spada u veće opštine u Srbiji,  sa preko 25.000 stanovnika,  i trenutno sa preko 10.000 privremeno raseljenih lica. Dom zdravlja u Kuršumliji ima uglavnom sve službe predviđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, i spada u red razvijenijih medicinskih ustanova ove vrste u Republici.

Trenutno  zapošljava  166  radnika,  od  toga  su  21 specijalista, 10 lekara opšte prakse, 6 specijalista-stomatologa, 5 stomatologa, kao i 77 radnika srednjemedicinskog kadra, i ostale tehničke, dispanzerske službe:

GINEKOLOGIJA

RO KABINET

ATD

PEDIJATRIJA

RADNIČKA AMBULANTA

FIZIKALNA MEDICINA

EPIDEMIOLOGIJA

SOCIJALNA MEDICINA

PATRONAŽNA SLUŽBA

OPŠTA MEDICINA SA INTERNIM ODELJENJEM

INTERNO ODELJENJE

HITNA SLUŽBA

LABORATORIJA

Pored  zdravstvene  službe  u  gradu,  na  terenu  ima zdravstvenih  ambulanti,  odnosno  zdravstvenih  stanica,  i  to u Prolom Banji i Kosaničkoj Rači, i ambulante u Žuču, Grabovnici, Dobrom Dolu, Merdaru, Lukovskoj Banji i Kuršumlijskoj Banji. Ove službe  raspolažu  potrebnim  prostorom  i  neophodnom  medicinskom opremom.  U  poslednjoj  godini  izvršena  je  popravka  brojnih dijagnostičkih  i ostalih aparata, a nabavljen je i znatno ojačan vozni park,  pretežno iz sredstava donacije. 

Programski zadaci se i pored svih teškoća uspešno završavaju. Do pre godinu dana Dom je bio u sastavu Zdravstvenog centra «Toplica»  - Prokuplje, a od aprila 1998.godine ponovo je samostalna medicinska ustanova, sa svojim organima upravljanja.

U tom delokrugu imaće još  štošta da se uradi,  a pogotovu u boljem i estetskijem uređenju samog kruga, jer za sada u potpunosti taj ambijent ne održava pravi lik namene ustanove ove vrste. U to izmedu ostalog, spada i upadljivo zapuštena pomenuta fontana  dr  Vilijema  Melgarda,  koja  već  davno  ne  vrši  svoju dekorativnu i smirujuću, psihološku funkciju.

Gordan Mihajlović